obradadrveta

Termičkom modifikacijom drveta moguće je poboljšati njegove kvalitativne karakteristike: smanjiti upijanje vlage, a time i promenjivost dimenzija gotovih proizvoda od drveta. Termički se povećava i biološka izdržljivost drveta, njegova izolaciona svojstva, te ga je moguće ravnomerno potamneti do nijansi kao da je bilo pod zemljom 200 godina.

Termička modifikacija prvenstveno je namenjena poboljšanju kvalitativnih karakteristika pojedinih tržišno slabije zastupljenih vrsta drveta. Ovom metodom obrade moguće ih je učiniti privlačnijim i poželjnijim kupcima.
Pred ovom savremenom metodom obrade drveta je svetla budućnost, apodstaknuta je preradom većih količina do sada manje korištenog drveta jasena i bukve.
Novosti koje donosi finska tehnologija su pre svega znatno poboljšanje kvaliteta i promene karakteristika drveta isključivo korišćenjem visoke temperature, pritiska i vodene pare, dakle bez ikakvih hemijskih dodataka. Vlaga u drvetu se visokom temperaturom spušta do ispod 1%, menjaju se tehnička i fizička svojstva, ravnomerno se menja boja drveta u tamnije tonove, te se ponovo podiže vlaga dodavanjem vodene pare. Gledajući strukturu ćelija pod mikroskopom primećuje se sličnost sa drvetom koje je pod zemljom bilo čak dve stotine godina.
Termička modifikacija novost je u ovom delu Evrope, a proizvodnja termički modifikovanog masivnog parketa započela je nabavkom termo komore iz Finske.
Pritom je bilo nužno prihvatiti se i pionirskog posla upoznavanja korisnika s pozitivnim karakteristikama toplotno obrađenog drveta. Takođe, potrebno je raditi na poboljšanju i proširenju proizvodnog asortimana. Tako je u planu i proizvodnja gazišta od termički modifikovanog drveta, kojima posebnost garantuju nove boje koje će se postići primenom ove metode obrade drveta.
Osim u proizvodnji i završnoj obradi masivnog parketa, dobra budućnost termički tretiranog drveta predviđa se u stolariji, kako za unutrašnje uređenje kuća tako i za spoljašnju upotrebu u dvorištima, na terasama i u izradi fasada.
Deo proizvodnog asortimana čini i tzv. decking od termički modifikovane bukovine i jasenovine za spoljašnje postavljanje, s primenom u dvorištima, na terasama pa sve do oblaganja bazena. Kod toplotno obrađene bukovine i jasenovine za decking dolazi do izjednačavanja karakteristika materijala iz srži s preostalim delom drveta.

Među prvima koji su prepoznali pravu vrednost termički modifikovanog drveta su Norvežani, prvaci u primeni drvne građe u savremenoj građevini, koji termički modifikovanu jasenovinu koriste u brodogradnji kao zamenu za burmansku tikovinu.

Kao što smo naveli u uvodnom delu teksta, termičkom modifikacijom drveta smanjuje se upijanje vlage i promena njegovih dimenzija (dilatacija), a povećavaju mu se biološka izdržljivost i izolaciona svojstva. Postiže se i ravnomerna promena boja u tamnije tonove kroz ceo presek. Time se dobija znatno kvalitetnije i podobnije drvo za izradu masivnog parketa. Termički modificikovano drvo, upravo zahvaljujući povećanju njegove postojanosti, pokazalo se vrlo dobrim i pri završnoj obradi lakom.

Izvori: uredidom.com i decorreport.com