laminat

U širem značenju, pod laminat spada svaki materijal konstruisan spajanjem dva ili više slojeva različitih materijala. Proces stvaranja laminata naziva se laminacija. U uobičajenom značenju to je umetanje novog između postojećih  slojeva (uglavnom plastike) i zaptivanje pomoću toplote i/ili pritiska, najčešće upotrebom različitih vrsta lepka.

Kod nas se na pomen reči laminat prvo pomisli na laminat kao podnu oblogu.

 Švedska kompanija Pergo predstavila je laminatne podne obloge 1984. godine u Evropi. Isto to je učinila deset godina kasnije u SAD-u i moglo bi se reći da je tržište ovog proizvoda eksplodiralo. Uzimajući u obzir sve dobre i loše strane ove podloge, ne čudi što je postala najprodavanija podna obloga na svetu i što su mnoge kompanije počele proizvodnju.

 Laminatne podne obloge su mešavine različitih materijala, ali u suštini 80 do 90% od ukupnog sastava čini drvo. Tako visok procenat ovim podnim oblogama daje brojne dobre, ali i loše karakteristike drveta. Kao što smo već pomenuli u uvodu govoreći o procesu laminacije, i laminatne podne obloge dobijaju se presovanjem drvene prerađevine na visokim temperaturama uz dodavanje sintetičkih smola. (Smole koje se upotrebljavaju kao lepak u proizvodnji drvnih materijala sadrže formaldehid. To je bezbojni gas oštrog mirisa koji nadražuje oči, sluznice i disajne puteve. Međutim, iz razloga što je takoreći upakovan u drvenu ploču, gotovo da se i ne emituje. Takođe, primenom sve strožijih zakonskih propisa laminati koji imaju E1 oznaku razreda emisije materija gotovo da i ne sadrže isti.)

Konačan izgled dobijamo lepljenjem četiri osnovna sloja (u određenim slučajevima radi se o pet slojeva, o čemu će biti reči kasnije). Slojevi se pod velikim pritiskom međusobno stapaju. Podlogu dobijenu na taj način karakteriše otpornost na različitu vrstu uticaja. Pre svega, reč je o otpornosti na mehaničke (neosetljiva je na razne vrste udaraca i ogrebotina), hemijske (nepromenljiva pod uticajem UV zraka) i termičke (otporna na temperature i do 180ºC) uticaje.

Slojevi laminata

1. Zaštitni sloj ili pokrivač (overlay) je sloj po kojem hodamo i koji se nanosi na dekorativni sloj (2). Nalik je plastici. Neophodan je da bi osigurao potrebne osobine laminata kao što su čvstoća, otpornost na habanje, svetlost i vlagu. Najčešće se sastoji od lake providne papirne folije natopljene veštačkom smolom. Eventualnim dodavanjem određenih primesa, moguće je povećati otpornost na grebanje. Za takvo nešto se koristi tvrdi mineral korund, ali i aluminijum-oksid, silicijum-karbonid ili melaninska smola. Da bi se dobila potpuna imitacija drveta, postoji mogućnost utiskivanja sitnih i finih nabora i kanala, sličnih onima kakvi se mogu osetiti pod prstima pri dodirivanju prirodnog drveta. Uklapanjem navedenih sitnih udubljenja na foliji sa borama i šarama na drugom, dekorativnom sloju laminata dobija se verna kopija drveta.

2. Dekorativni sloj je ustvari papir na kome je odštampan izabrani dezen. To je ono što laminatu daje izgled i što nam je vidljivo. Postavlja se na gornju stranu trećeg sloja – nosive ploče. Na papiru mogu biti odštampani dezeni različitih vrsta drveta, mermera ili nekog drugog prirodnog kamena, kao i razne druge dekoracije. Ovaj sloj najčešće i utiče na izbor laminata zadovoljavajući estetske potrebe kupca. Vizuelni efekat je obično kao kod parketa ili brodskog poda, pa čak i keramičkih pločica.

Sam vezni sloj koji se nalazi između nosivog (3) i dekorativnog (2) sloja se najčešće i ne računa kao zaseban sloj .To je lepak na bazi melanina i poliuretana i služi za spajanje dva navedena sloja (2 i 3).

3. Nosivi sloj predstavljaju različite vrste ploča napravljene od drvnih prerađevina. Generalno, pojam drvne prerađevine obuhvata različite proizvode koji nastaju razlaganjem drveta u komadiće ili vlakna, te njihovo povezivanje (najčešće presovanjem) uz dodatak lepka odnosno smola. Drvne prerađevine su npr. šperploče, vlaknaste ploče srednje gustine (MDF- medium density fibreboard), vlaknaste ploče visoke gustine (HDF – high density fibreboard), presovano drvo i OSB ploče (Oriented Strand Board). Pomenute ploče daju čvrstoću laminatu, ali i osiguravaju dobro prihvatanje na podlogu, kao i stabilnost i otpornost na vlagu. Za proizvodnju laminata, najčešće se koriste HDF ploče (vlaknaste ploče visoke gustine – high density fibreboard). Karakteriše ih homogena struktura, velika čvrstoća na savijanje i visoka otpornost na pritisak. Mnogo manje se koriste MDF ploče (vlaknaste ploče srednje gustine – medium density fibreboard) kao što je šperploča. One su znatno lošije od HDF ploča što se tiče samih tehničkih karakteristika. Teži se ka tome da se MDF ploče kao nosivi material vremenom dugoročno istisnu sa tržišta.

4. Balasni sloj se nanosi  s donje strane nosivog sloja. Njegov zadatak je da, kako mu i ime kaže, drži ravnotežu u napetosti sa slojevima  postavljenim s gornje strane nosivog sloja. Pored toga, štiti laminat od vlage iz podloge. Time sprečava deformisanje koje bi moglo nastati pri upijanju vlage. Sastoji se od papira impregniranog smolom.

 Postoje i posebne vrste laminata koje imaju još jedan sloj koji se nalazi između nosivog (3) i dekorativnog(2) sloja. Taj sloj se sastoji od jednog ili više natronskih papira. Te vrste imaju izuzetno otpornu površinu, te se često koriste za podove javnih ustanova. Nazivaju se i HPL(High Presure Laminate).

Zavisno od kvaliteta i debljine, laminati su razvrstani u nekoliko klasa za koje postoje oznake na pakovanju. Takođe, postoje i oznake za različite razrede opterećenja.