Ako renovirate postojeću kuhinju, možete od stolara zatražiti da Vam prefarba frontove (vrata kuhinjskih elemenata), ili da ih zameni novima, a da zadržite postojeću konstrukciju, sve u zavisnosti od stanja same kuhinje. Ukoliko niste planirali veće izdatke, malo vedrine možete uneti i kupovinom novog posuđa u vedrim bojama, kao teglica za kafu, šećer i drugo. Posuđe, krpe, stolnjake i drugi kuhinjski pribor možete pronaći u prodavnicama kućne opreme, ali i u supermarketima po veoma povoljnim cenama. Tanjire i šolje možete naći i na komad, tako da imate slobodu da kombinujete onako kako vama odgovara. U prodaji postoje i šerpe i lonci veselih boja i dezena, baš onakve kakve su imale i naše bake. Stoni pribor u raznim bojama delovaće dekorativno i trpezu učiniti primamljivijom.

Danas mnogi proizvođači električnih uređaja takođe nude svoje proizvode u raznim bojama, po nešto skupljim cenama od običnih, belih. Ipak, efekat koji se time postiže možda može da vredi i više od razlike u ceni. Ukoliko u kuhinji imate i prostor namenjen jelu, tu svakako postoji mnogo primenjivih ideja. Kupite nove stolice u vedrim nijansama ili renovirajte one koje imate. Drvene stolice će izgledati veselije ukoliko ih prefarbate nekom toplom bojom, a možete im promeniti i tapacirung. Ova usluga kod stolara ne bi trebala da bude preskupa, a učinićete da prostor zasija.

Ipak sa malo mašte i nešto novca, možete pretvoriti kupatilo u udobnu prostoriju kakva bi trebalo da bude. Ako ste od onih srećnijih koji prave novu kuću ili dograđuju deo koji sadrži kupatilo, imate mnogo mogućnosti za izbor veličine kupatila i rasporeda u njemu. Čak iako renovirate postojeće kupatilo, i ograničeni ste njegovom fizičkom veličinom, ipak možete napraviti čuda. Možete promeniti mesto na kom se kupatilo nalazi, a uvek možete ukloniti zidove, vrata ili prozore.

Možete zamisliti veliko kupatilo o kakvom ste sanjali, ali sprovođenje te ideje u realnost zavisiće od toga koliko novca ste spremni da potrošite i koliko nereda u kući tokom radova ste spremni da podnesete.

Četiri faze kod planiranja kupatila su:

1. merenje i beleženje pozicije postojećih vrata i prozora

2. osmišljavanje plana prepravki tamo gde ih želite

3. odluka o strukturnim radovima – pomeranju zidova, vrata ili prozora

4. odluka o potrebi menjanja postojećih instalacija – struje, vode, odvoda

Ovo su samo preporuke, i možda neće biti izvodljive u stvarnoj situaciji, pa ćete verovatno morati da pravite određene kompromise. Zlatno pravilo je – što jednostavniji dizajn. Kupatilo možda bude ono što će kod kupca presuditi da se odluči za kupovinu Vaše kuće ukoliko je budete prodavali, ali pre svega ga napravite da Vama bude udobno u njemu.

Kod planiranja rasporeda u kupatilu ne postoje neka apsolutna pravila, to je ipak Vaše kupatilo, ali…

1. Prvo biste trebali napraviti spisak onoga osnovnog što želite u svom kupatilu.

Na primer: kada i/ili tuš kabina, lavabo, WC šolja, bide..

2. Odlučite koje dodatke želite: mašina za pranje veša, mašina za sušenje veša (mada je preporuka da njih smestite u neku drugu prostoriju ukoliko ste u mogućnosti), utikač za brijaći aparat, ogledalo sa ili bez svetla, stolica, police, korpa za veš, ventilator, ormarić za lekove…

3. Izmerite mere na nivou poda i na nivou oko metar od poda i manju meru uzmite za meru nacrta.

4. Nacrtajte plan u pravilnoj razmeri. Da vam bude lakše koristite papir sa kvadratićima.

5. Obeležite gde vam se trenutno nalaze instalacije u kupatilu – struja, hladna i topla voda, odvodi, ventilator, radijator…

6. U razmeri obeležite prostore gde bi trebalo da se nalaze nove sanitarije, kao i potreban prostor za kretanje oko njih.

Na sledećim slikama vidite okvirne dimenzije prostora koji je potrebno ostaviti oko sanitarija. Mere su u milimetrima.
Dobro iskorišćen mali prostor, u kome zapravo nema puno opcija za razmeštaj.

7. Razmislite šta biste mogli promeniti. U jednostavnije prepravke spadaju menjanje položaja vrata i prozora (mada će Vam i u tome trebati pomoć majstora), a u najteže vodovodne i strujne instalacije kao i odvodi. Uzmite u obzir da prostor verovatno možete bolje iskoristiti.

Ilustracije prikazuju neke od načina.

Dodati zid koji će odvojiti WC ili tuš kabinu nije veliki problem, dok će vam za postavljanje vrata i prozora trebati sigurno pomoć stručnjaka, pogotovo ako ih morate ugraditi na noseće zidove.

Igrajte se sa razmeštajem dok ne postignete ono što zapravo želite, a onda sagledajte koje su prepravke potrebne i da li želite toliko rada da uložite. Možda ćete uočiti da ste sebi zadali previše posla, pa ćete napraviti neke kompromise.

Kada završite sa rasporedom onoga što se nalazi na podu, pređite na zidove i ono što bi trebalo da se nalazi na njima.

Nakon toga dolazi lepši deo posla, dekoracija.

Ovde svakako pustite mašti na volju, ali pripazite na sledeće:

1. Razmislite dvaput pre nego što izaberete egzotične boje i prenaglašene oblike, mogu Vam dosaditi u kratkom roku.

2. U budućnosti ćete možda morati nešto da zamenite, pa odaberite neku standardnu boju sanitarija, kao što je bela, kako biste bili sigurni da ćete naći adekvatnu zamenu.

3. Pri izboru boja pločica, poda, prostirki vodite računa o izvorima svetlosti. Ne želite da imate mračnu prostoriju od koje ćete zazirati.

4. Možete sebi priuštiti i luksuz dekoracije tapetama, ali odaberite vinil ili perive tapete. Možda jesu skupe, ali Vam ih zapravo ne treba mnogo, pa u zbiru ne bi trebalo puno da košta.

5. Kupatilo ne mora biti sterilno, možete uneti toplinu i prirodan izgled nekim drvenim komadom nameštaja. Stavite zavese, zakačite slike na zidove. Držite prirodno cveće, ali odaberite ono koje uspeva u vlažnim uslovima.

6. Koristite ogledala kao biste mali prostor učinili većim, ali koristite ona za upotrebu u kupatilima, jer bi druga mogla brzo zamagliti.

Nakon puno rada i truda, videćete da se isplatilo. Od jedne usputne, zaboravljene prostorije napravili ste pravu oazu, mesto gde Vam je prijatno i čiji enterijer može biti pravi ukras Vašeg doma.

Kod nas se na pomen reči laminat prvo pomisli na laminat kao podnu oblogu.

Švedska kompanija Pergo predstavila je laminatne podne obloge 1984. godine u Evropi. Isto to je učinila deset godina kasnije u SAD-u i moglo bi se reći da je tržište ovog proizvoda eksplodiralo. Uzimajući u obzir sve dobre i loše strane ove podloge, ne čudi što je postala najprodavanija podna obloga na svetu i što su mnoge kompanije počele proizvodnju.

Laminatne podne obloge su mešavine različitih materijala, ali u suštini 80 do 90% od ukupnog sastava čini drvo. Tako visok procenat ovim podnim oblogama daje brojne dobre, ali i loše karakteristike drveta. Kao što smo već pomenuli u uvodu govoreći o procesu laminacije, i laminatne podne obloge dobijaju se presovanjem drvene prerađevine na visokim temperaturama uz dodavanje sintetičkih smola. (Smole koje se upotrebljavaju kao lepak u proizvodnji drvnih materijala sadrže formaldehid. To je bezbojni gas oštrog mirisa koji nadražuje oči, sluznice i disajne puteve. Međutim, iz razloga što je takoreći upakovan u drvenu ploču, gotovo da se i ne emituje. Takođe, primenom sve strožijih zakonskih propisa laminati koji imaju E1 oznaku razreda emisije materija gotovo da i ne sadrže isti.)

Konačan izgled dobijamo lepljenjem četiri osnovna sloja (u određenim slučajevima radi se o pet slojeva, o čemu će biti reči kasnije). Slojevi se pod velikim pritiskom međusobno stapaju. Podlogu dobijenu na taj način karakteriše otpornost na različitu vrstu uticaja. Pre svega, reč je o otpornosti na mehaničke (neosetljiva je na razne vrste udaraca i ogrebotina), hemijske (nepromenljiva pod uticajem UV zraka) i termičke (otporna na temperature i do 180ºC) uticaje.

Slojevi laminata

1. Zaštitni sloj ili pokrivač (overlay) je sloj po kojem hodamo i koji se nanosi na dekorativni sloj (2). Nalik je plastici. Neophodan je da bi osigurao potrebne osobine laminata kao što su čvstoća, otpornost na habanje, svetlost i vlagu. Najčešće se sastoji od lake providne papirne folije natopljene veštačkom smolom. Eventualnim dodavanjem određenih primesa, moguće je povećati otpornost na grebanje. Za takvo nešto se koristi tvrdi mineral korund, ali i aluminijum-oksid, silicijum-karbonid ili melaninska smola. Da bi se dobila potpuna imitacija drveta, postoji mogućnost utiskivanja sitnih i finih nabora i kanala, sličnih onima kakvi se mogu osetiti pod prstima pri dodirivanju prirodnog drveta. Uklapanjem navedenih sitnih udubljenja na foliji sa borama i šarama na drugom, dekorativnom sloju laminata dobija se verna kopija drveta.

2. Dekorativni sloj je ustvari papir na kome je odštampan izabrani dezen. To je ono što laminatu daje izgled i što nam je vidljivo. Postavlja se na gornju stranu trećeg sloja – nosive ploče. Na papiru mogu biti odštampani dezeni različitih vrsta drveta, mermera ili nekog drugog prirodnog kamena, kao i razne druge dekoracije. Ovaj sloj najčešće i utiče na izbor laminata zadovoljavajući estetske potrebe kupca. Vizuelni efekat je obično kao kod parketa ili brodskog poda, pa čak i keramičkih pločica.

Sam vezni sloj koji se nalazi između nosivog (3) i dekorativnog (2) sloja se najčešće i ne računa kao zaseban sloj .To je lepak na bazi melanina i poliuretana i služi za spajanje dva navedena sloja (2 i 3).

3. Nosivi sloj predstavljaju različite vrste ploča napravljene od drvnih prerađevina. Generalno, pojam drvne prerađevine obuhvata različite proizvode koji nastaju razlaganjem drveta u komadiće ili vlakna, te njihovo povezivanje (najčešće presovanjem) uz dodatak lepka odnosno smola. Drvne prerađevine su npr. šperploče, vlaknaste ploče srednje gustine (MDF- medium density fibreboard), vlaknaste ploče visoke gustine (HDF – high density fibreboard), presovano drvo i OSB ploče (Oriented Strand Board). Pomenute ploče daju čvrstoću laminatu, ali i osiguravaju dobro prihvatanje na podlogu, kao i stabilnost i otpornost na vlagu. Za proizvodnju laminata, najčešće se koriste HDF ploče (vlaknaste ploče visoke gustine – high density fibreboard). Karakteriše ih homogena struktura, velika čvrstoća na savijanje i visoka otpornost na pritisak. Mnogo manje se koriste MDF ploče (vlaknaste ploče srednje gustine – medium density fibreboard) kao što je šperploča. One su znatno lošije od HDF ploča što se tiče samih tehničkih karakteristika. Teži se ka tome da se MDF ploče kao nosivi material vremenom dugoročno istisnu sa tržišta.

4. Balasni sloj se nanosi  s donje strane nosivog sloja. Njegov zadatak je da, kako mu i ime kaže, drži ravnotežu u napetosti sa slojevima  postavljenim s gornje strane nosivog sloja. Pored toga, štiti laminat od vlage iz podloge. Time sprečava deformisanje koje bi moglo nastati pri upijanju vlage. Sastoji se od papira impregniranog smolom.

Postoje i posebne vrste laminata koje imaju još jedan sloj koji se nalazi između nosivog (3) i dekorativnog(2) sloja. Taj sloj se sastoji od jednog ili više natronskih papira. Te vrste imaju izuzetno otpornu površinu, te se često koriste za podove javnih ustanova. Nazivaju se i HPL(High Presure Laminate).

Zavisno od kvaliteta i debljine, laminati su razvrstani u nekoliko klasa za koje postoje oznake na pakovanju. Takođe, postoje i oznake za različite razrede opterećenja.

Svi sanjamo o svom kutku zelenila, o dvorištu u kome možemo da uživamo do mile volje i da se i odmorimo i zabavimo! Čak i rad povezan s tim ne mora umanjiti veselje, pa je za mnoge uređivanje i održavanje dvorišta postalo najomiljeniji hobi. Početak pravljenja dvorišta mora biti dobro promišljen. Najbolje rezultate doseći ćete ukoliko budete sledili sledeće korake.

Ako već posedujete svoje dvorište, a želeli biste da ga iznova oblikujete, počnite tako što ćete dvorište najpre posmatrati u letnijm i jesenjim mesecima. Pritom pazite na osvetljenost suncem, svetlost i senku, uslove zemljišta, klimatske uslove, potrebe različitih biljaka za vodom i ponašanje bašte po kiši. Svoje ideje prikupljajte u dnevniku.

U tom početnom razdoblju, možete svoje dvorište oživeti letnjim cvećem, lončanicama i brzo rastućim puzavicama na osloncima i potpornim stubićima. Kako ćete urediti novo dvorište ili preoblikovati staro, najbolje je planirati zimi. Veličina parcele i njen položaj (na ravnici / na obronku, te smer neba) utiču odlučujuće na mogućnosti uređenja. Veliku parcelu možemo urediti potpuno drugačije nego maleno dvorište oko kuće u nizu, a isto tako parcelu na severnoj strani padine drugačije nego na sunčanoj južnoj strani.

U dvorištu s visokim drvećem teško će se naći sunčanih površina za povrće ili bujne trajne biljke. Pripazite i na zaštitu od pogleda s ulice ili od komšija, te na problematične zone (kao što je npr. gomila komposta), kojima treba poseban prostor gde bi bile sakrivene. U svakom slučaju, možete s pravim znanjem napraviti privlačno dvorište, na koje možete biti ponosni. Pokušajte poštovati želje i vizije svih članova porodice. Pritom vam mogu pomoći sledeća pitanja:

Imate li decu?

U tom slučaju planirajte siguran prostor za igralište, koji neće biti težak za održavanje. Mala deca su najčešći korisnici dvorišta. Osim različitih igračaka, kao što su ljuljaška, prostor s peskom i konstrukcija za penjanje, oblikujte još i veliku travnatu površinu, koja će okružiti nezahtevne i robusne biljke. U blizini nikako ne bi smelo biti grmova s trnjem ili s osetljivim cvetovima. Isto tako, najbolje se potpuno odreći otrovnih biljaka kao što su tisa, obični zanovetak, tuja ili Euphorbia cyparissias.

Volite li cveće?
Ako volite cveće, neka izmenu godišnjih doba prati bujno cvetanje. Pritom uzmite u obzir vreme cvetanja pojedinih biljaka, te njihove kombinacije boja. Cveće je najbolje posaditi u blizini terasa, prozora i prostora za sedenje. Za vazu su najprimerenije Hemerocallis, ivančice, Nepeta cataria, lavanda, sikavica, astre, Gypsophila paniculata, različite trave, te Achillea filipendulina.

Ako ste praktičan tip:

Ukoliko svoje vreme najradije provodite na terasi ili na prostoru za roštilj, neka vaše dvorište ne bude previše zahtevno za negu. U tom slučaju planirajte lozu, koja će služiti svim namenama, te nezahtevne biljke puzavice i grmove. Trajne biljke su višegodišnje i ne zahtevaju toliko nege kao letnje cveće, koje treba svake godine iznova posaditi i potom odstraniti.

Mnogim ljudima je povrće i voće iz njihove bašte posebno važno.

Bašta s povrćem iziskuje puno sunca. Ukoliko je moguće, neka bašta bude blizu kuće, a možete je kombinovati i sa posađenim začinima. Ako je vaša parcela na severnoj strani uzvišenja, pokušajte napraviti terase, čime dobijate ravnu površinu, te povećavate obasjanost suncem.

Ukoliko ste pravi oduševljenik prirodom, najviše će vas usrećiti prirodno dvorište s travnjakom i cvećem, te malim ribnjakom. Iako pazite, ako imate malu decu, ribnjak je za njih posebno privlačan i treba ga ograditi ili pokriti rešetkom. Prirodno dvorište zahteva više nege nego što mislimo i nije primereno porodičnom dvorištu. U prirodno dvorište s domaćim rastinjem možemo posaditi bazgu, lesku, šipak, javor, bukvu, brezu, vrbu, Sorbus aucuparia i mnoge druge.

Na kraju najčešće izaberemo svojevrsnu kombinaciju dvorišta za ukras, korišćenje i igru. Za celo dvorište planirajte oko 10% troškova koje ste namenili gradnji kuće. To vam se na prvi pogled može učiniti mnogo, ali pomislite na sve one lepe sate koje ćete provesti po dvorištu.

Važno je poštovati sve zakonske odredbe, kao što su građevinski nacrti i minimalna udaljenost drveća od susedne pracele. U nekim slučajevima, komšije mogu zajedno urediti svoje parcele i tako dobiti veću površinu. Zajednički uređeno igralište za decu ne štedi samo troškove, već donosi deci dodatno veselje.

Kada se odlučite gde će se šta da se nalazi po dvorištu, možete započeti sa skicom svog budućeg dvorišta. U prvoj fazi planiranja može vam biti od velike pomoći gruba skica dvorišta, te na njoj naznačeni najvažniji elementi. Vizualizujte svoje planove.

Cevi za zalivanje mogu da zamene okvir oko gredica, uže može označiti stazice i živu ogradu, metle mogu da simbolizuju grmove, veliko grmlje može biti označeno kartonskim kutijama, a građevinskim kolicima mogu se zameniti kante za otpatke. Poslužite se ovim predmetima kako biste ih premeštali po dvorištu dok ne nađete pravi raspored. Pritom pripazite na smer neba i vetra, kao i na to gde kuće i drveće bacaju svoje senke. Uzevši sve to u obzir, nacrtajte koliko je moguće detaljniji nacrt, te u njega upišite klimatske uslove.

Uređenje dvorišta

Primenjujući ove savete, možete gotovo sve poslove (izuzev nekoliko izuzetaka) napraviti sami i pritom puno uštedeti. Ukoliko ste početnik, počnite s manjim projektima na kojima možete prikupiti iskustvo, pa onda možete da se prihvatite i težih poslova.

Pri izvođenju svojih projekata sledite sledeći redosled: postavite i izgradite elemente kao što su ribnjak, puteljci, zidovi, gredice, prostor za sedenje, pergola i igralište, planirajte sistem za navodnjavanje, obavite sve poslove sa zemljom, napravite plan sadnje i odaberite biljke, posadite drveće, ugradite sistem za navodnjavanje, posejte travu, posadite ili posejte ruže i povrće.

Postavljanje dvorišnih stazica

Dvorišni puteljci omogućuvaju nam da prolazimo dvorištem u svako godišnje doba bez zaprljanih cipela, a osim toga čuvaju naše biljke. Puteljke planirajte tako da logično povezuju različite delove dvorišta. Neka krivine budu utemeljene, jer ćete u protivnom brzo početi praviti prečice preko trave. Potrebno je planirati blagi pad u jednom smeru. Kod gradnje treba paziti i na pravu dubinu od 60 cm. Neka podloga bude nešto šira od same staze, kako bi voda mogla da otiče, a trava ne bi previše brzo zarasla stazu.

Podloga je najčešće napravljena od šljunka i drobljenog kamena, te posteljice od sitnoga peska. U podlogu se polažu izabrane ploče, dok se prostori među njima ispunjavaju peskom. Tako napravljeni putevi nisu pogodni za vožnju automobilom (osim u nekim slučajevima npr. kvalitetniji behaton elementi, betonske ploče i slično). Dvorišne staze možete napraviti i od drugih materijala kao što su pirodni kamen, beton, ploče, šljunak, drobljeni kamen, impregnirano drvo, kao i drobljena ukrasna kora. Svi materijali imaju svoje prednosti i mane. Tako je prirodni kamen vrlo skup, drvo kada je mokro klizi, a u šljunku izraste korov.

Postavljanjem određenih elemenata možemo naglasiti i ulepšati određene delove dvorišta. Poglede trajno privlači razno drveće i grmlje, naročito drveće neobičnog oblika ili cveća, te četinarsko drveće i ono koje je posebno zanimljivo u jesen, npr. viseća vrba, viseća bukva, pavlovnija, ukrasna trešnja, ukrasna jabuka, crvenocvetni glog, Viburnum opulus sterile, tisa, Juniperus, crvenolisna ukrasna trešnja, ukrasna šljiva, bukva i leska, te šarenolisni američki javor.

Leti možete postaviti prenosne elemente, kao što su biljke u posudama i sl. U jesen nam grmlje intenzivne boje listova produžuje sezonu u dvorištu. Zimi poglede privlači četinarsko drveće i grmlje. Pažnju možete privući i predmetima kao što su vaze i skulpture.

Prolazi od cveća

Prolaze možemo napraviti od rešetkaste drvene, žičane, metale ili plastične konstrukcije, oko koje se omotavaju biljke puzavice. Pritom je važno osigurati dovoljnu visinu i širinu, kako bismo uprkos bujnom rastinju bez teškoća mogli prolaziti kroz prolaze. Ukoliko koristimo drvo, ono mora biti dubinski impregnirano.

Kao puzavice su primerene puzajuće ruže, Clematis, glicinija, Polygonum Aubertii, sitno pasje grožđe, divlja loza, puzajuća hortenzija i bršljan.

Ostrva od cveća unose u dvorište raznolikost i dele ga na odvojene prostore. Napravite ih tako da gredicu povisite s nešto humusa i obrubite je kako se zemlja ne bi ispirala na put ili na travu. Šest nedelja nakon sadnje biljke pođubrite, a u razdoblju suše ih zalivajte.

Tlo pokrijte usitnjenom korom ili šljunkom, dok ih biljke ne prerastu. Kako biste od mraza zaštitili osetljive biljke, pokrijte ih, a oko trajnih biljaka, te drveća i grmlja naspite kompost. Pazite na to da uvek cveta barem jedna biljka, te da boje cveća budu usklađene. Ruže različitih veličina možete povezati travama, a na ivicu možete posaditi baršunaste trajne biljke.

Visoka gredica
Ovde se radi o posebnim oblicima gredica. Podignuta gredica namenjena je pre svega prostorima na kojima imamo problema s tlom (stalna vlaga, kiselo tlo). Uredimo je u stabilnom drvenom okviru (npr. stari železnički pragovi). Visoke gredice posebno su plodne, biljke uspjevaju bolje i ranije dozriju.

Erozija. Kod dvorišta na padini možemo različitim radnjama sprečiti eroziju tla. Tako npr. možemo zasaditi grmove, trajne biljke ili zimzelene pokrovne biljke, postaviti zidove od kamena ili palisadnog drveta ili pak upotrebiti kamena korita. Osim terase, puno veselja može nam doneti i dvorišna klupa, koju smo postavili na idiličnom mestu, okruženom mirisnim cvećem, ili pak od vetra zaštićen dvorišni paviljon. Voćke, puzajuće biljke i grmlje možete uzgajati na potpornju u obliku luka. Ne samo da tako možete imati bogati rod, već je i lepo za videti.

Kamena bašta

Neke biljke nalaze u kamenoj bašti idealne uslove za rast. Kamena bašta unosi čar alpskih krajeva u Vaše dvorište. Kamenu baštu đubrimo malo ili uopšte ne đubrimo.

Tlo bogato humusom pomešamo sa peskom. Najbolje je upotrebiti kamenje pronađeno u okolini. Upotrebite radije manje velikog, nego puno malog kamenja.Odreknite se snažno rastućih trajnih biljaka, jer one potiskuju male i sporo rastuće alpske biljke. Nezasađenu površinu prekrijte peskom ili drobljenim šljunkom. To nudi alpski utisak i sprečava rast korova.

Žive ograde za zaštitu od buke
Žive ograde štite od buke i zbog toga u određenim krajevima imaju veliki značaj, kako za kuću, tako i za dvorište. Takve žive ograde trebaju puno prostora, jer ih za optimalan učinak treba posaditi u dva reda. Učinak ublažavanja buke razlikuje se od biljke do biljke.

U svakom slučaju, posadite velike biljke koje zimi imaju gusto lišće. Kako bi živa ograda nudila zaštitu i zimi, izaberite zimzelene biljke. Pazite i na uslove koje mesto sadnje nudi samim biljkama. U obzir dolaze npr. Ilex Aquifolium, rododendron, španska bazga, forzicija, crveni glog i grab.

Drveće u principu možemo saditi u jesen ili u proleće, ali je jesenja sadnja bolja od prolećne, jer se tako sitno korenje oblikuje već u jesen, pa biljka u proleće počinje snažno rasti. Neka rupa u koju sadite bude veća od korenskog grumena, kako bi korenje raslo u mekšu, rastresitu zemlju. Dno rupe potrebno je prograbljati. Koren mora biti vlažan i savitljiv. Grane treba skratiti za 1/4 dužine, a korenje blago podrezati. Žičanu korpu oko korena ne treba odstranjivati, jer će ubrzo zarđati u zemlji. Folija u koju je obično zavijen koren, obično se isto tako raspadne u zemlji.

Koren namočimo u tekuće blato, u koje smo dodali supstancu koja podstiče stvaranje i rast korenja. Biljku zatim postavimo u rupu i napunimo je poboljšanom zemljom. Na kraju postupaka biljku zalijemo i zemlju dobro utabamo.

Nadamo se da će Vam ovi saveti biti od pomoći u kreiranju sopstvenog kutka zelenila.

Izvor: dvoriste.rs

Pre svega treba da znate šta zaista želite i da napravite spisak stvari koje treba uraditi. Postoje neki radovi koje morate uraditi pre drugih (npr. ugraditi cevi pre stavljanja pločica), pa nije loše napraviti dinamiku radova. Takođe, budite uvereni da će rokovi koje vam majstori daju uglavnom biti prekoračeni, pa je bolje da to odmah ukalkulišete. Uvek se na početku bar okvirno dogovorite oko iznosa koji treba da platite, da na kraju ne bi bilo neprijatnih iznenađenja.

Nemojte birati majstora koji je najjeftiniji, nego se raspitajte za njegove dosadašnje radove. Ukoliko birate majstora koji se bavi dekoracijom (molera, farbara i slično) zamolite ga da Vam pokaže fotografije prethodnih radova, pa ćete steći utisak o tome koliko ima smisla za estetiku.

Što se materijala tiče, može Vam ga doneti sam majstor, može kupovati u Vaše ime ili možete sami kupovati materijal. Možda je najbolja opcija da, ukoliko imate vremena, odete u kupovinu sa majstorom. On će znati šta treba kupiti, a vi možete kontrolisati koliko je potrošeno za to, jer on neće mnogo mariti za ekonomičnost, pošto se ne radi o njegovom novcu. Ukoliko Vam se nešto učini preskupo, pogledajte na više mesta, jer cene mogu varirati.

Ukoliko nešto zamislite, a majstor Vam kaže da je neizvodljivo, raspitajte se kod nekog drugog. Ipak, ukoliko dobijete isti odgovor, prilagodite svoju ideju postojećim uslovima. Ponekad ćete biti izneneđeni ishodom, može ispasti i bolje nego što ste isprva planirali.

Majstori su samo ljudi, ali stručnjaci za stvari bez kojih ni jedna ideja ne bi bila sprovedena u delo. Nemojte tražiti nemoguće, ali se izborite za svoje zamisli. Ono što će vam najviše pomoći jeste zdrava ljudska komunikacija i razumevanje.

Pogledajte i:

Plava je jedna od omiljenih boja dizajnera, jer se dobro uklapa u različite prostore, od moderne kancelarije ravnih linija, do ušuškane spavaće sobe nežnih linija i materijala.

Plava se smatra jednom od osnovnih boja, jer se ne može dobiti mešanjem drugih boja. Međutim, različitim nijansama plave mogu se postići različiti efekti i izraziti najrazličitija raspoloženja. Tamnije nijanse imaju dubinu, dok svetlije odišu lakoćom. Nijanse plave se međusobno uklapaju i dopunjuju. Osim toga, intenzivni plavi detalji u sobu svedenih nijansi uneće život i svežinu.

Što se tiče kombinovanja sa ostalim bojama, treba biti oprezan, ali i pustiti mašti na volju. Neobične kombinacije poput diskretne crvene i tirkizne daće lični pečat svakom prostoru, ali i prefinjenost.

Plava je boja koja, neminovno, asocira na more, pa je to i duh koji njome unosimo u dom.  Pastelno plave zavese daće prozračnost sobi. Na mekom svetloplavom tepihu ćemo se osećati kao da hodamo po oblacima. Plava je i boja koja se u kupatilu sasvim prirodno uklapa. Neka obična kada postane vaše privatno more. Ukoliko je ukombinujete sa detaljima u boji peska imaćete i plažu, povrh svega.

Tamno plava kuhinja može biti najelegantnii deo vašeg stana, ali dodajte vedre detalje koji će povoljno uticati na apetit.

Zidovi u svetlo plavoj boji dobro će se uklopiti i u maloj sobi, a ukoliko ste od onih srećnijih, koji nemaju problema s prostorom, dajte sebi slobodu da kombinujete. Tako, ukoliko u beloj sobi jedan zid obojite tamno plavom, možete dobiti efekat mornarske elegancije.

Uradi sam

Iako plava nije prva boja koja nam pada na pamet pri bojenju stolarije, ona zaista može potpuno promeniti izgled naših starih prozora. Tirkizno plave žaluzine ili prozorski okviri daće potpuno novu dimenziju svakoj kući i uneti duh Mediterana.

Sami možete renovirati svoje prozore. Najpre pažljivo skinite prozorska krila i sa njih uklonite sve metalne delove. Drvene površine ne možete ofarbati ukoliko sa njih prethodno niste ogulili stari sloj boje, ukoliko se ne radi o bajcu sa koga je dovoljno ukloniti samo prašinu. Boju ćete najlakše skinuti metalnom četkom i šmirgl papirom različite finoće, kao i razređivačem. Veštiji mogu pristupiti i obradi drveta brusilicom.

Zaštitite ivice stakla lepljivom trakom. Premažite drvo nekim zaštitnim premazom. Sačekajte da se osuši. Nakon toga možete pristupiti bojenju.

Postoje dve vrste boja koje možete upotrebiti. Tinkturne, koje imaju dekorativnu ulogu i međusobno se mogu mešati pružajući tako široku paletu boja. One na bazi alkohola imaju satensku površinu, dok one na bazi vode daju mat efekat. Druga vrsta su bajcevi koji mogu biti prozirni i neprozirni. Oni dozvoljavaju da prirodna struktura drveta ostane vidljiva. Bajc nanesen na spoljnu drvenariju produžava vek drveta. U oba slučaja biće vam potrebna najmanje dva sloja, ali nemojte premazivati drugi dok prvi nije potpuno suv.

Teško pitanje. U zavisnosti od stanja u kome se nalazi Vaš nameštaj, renoviranje može biti dobra opcija. Ipak, nekad  je bolje i isplativije kupiti novi nego renovirati postojeći nameštaj, te stoga treba dobro razmisliti. Svakako, ukoliko Vam je neki komad nameštaja posebno drag, učinićete dosta toga da biste mu povratili stari sjaj.

Evo nekoliko saveta za lakše donošenje ove odluke.

Boju trpezarijskog stola i stolica, kao i komoda, ormana i drugog nameštaja možete vrlo lako osvežiti ili promeniti. Ukoliko je stara boja znatno oštećena, pre farbanja ju je potrebno ukloniti. Možete naneti i beli zaštitni sloj. Farbanje se izvodi kompresorom kako bi boja bila ujednačena, i za to ćete morati angažovati stolara ili molera. U varijanti „uradi sam“ četka i valjak će biti od pomoći.  Boje za drvo nisu preterano skupe, a dobićete nameštaj koji izgleda skoro kao nov. Takođe možete promeniti i tekstil na stolicama, što će ih dodatno ulepšati.

Tapaciranje velike garniture iz dnevne sobe će Vas verovatno koštati mnogo, a stručnjak Vam je neophodan. Materijali su uglavnom skupi, a možda ćete morati menjati i delove njene konstrukcije koji su propali, kao i sunđera, te stoga još jednom razmislite da li je možda kupovina nove garniture, bolje rešenje. Takođe, lepim prekrivačima možete privremeno rešiti problem.

Renoviranje kuhinje zamenom frontova, odnosno vrata elemenata, je dobra opcija ako je kuhinjska konstrukcija očuvana. Frontove možete odabrati u zaista mnogo nijansi i različitih materijala, a možete ih poručiti od stolara, ali i u prodavnicama koje se bave prodajom ovih materijala i koje omogućavaju uslužno sečenje i kantovanje. Ukoliko imate drvenu kuhinju, farbanje kompresorom je takođe dobro rešenje. I zamena starih ručki može biti prijatna promena.

Jeftina varijanta za prikrivanje nedostataka nameštaja jesu samolepljive tapete, koje se prave u raznim bojama, kao i u dezenima drveta, tako da mogu poslužiti kao dobra kamuflaža.

Ako se odlučite za kupovinu novog nameštaja, imate opciju pravljenja po meri. Ona je verovatno skuplja i traje duže. Cene fabrički serijski pravljenog nameštaja su po pravilu niže, a rok isporuke je uglavnom kraći. Preporuka je da uložite malo vremena i truda za obilazak prodavnica nameštaja, jer cene i kvalitet zaista variraju. Ipak, ukoliko imate posebne zahteve, dobar stolar je najbolje rešenje. Danas postoji zaista mnogo firmi koje se bave izradom nameštaja po meri, tako da je i tu važno raspitati se o kvalitetu i cenama.

Ako niste raspoloženi za velika ulaganja, oštećene površine uvek možete prikriti lepim stolnjakom ili asuricom. Dodavanje novih detalja osvežiće enterijer i odvratiti pažnju sa nesavršenosti Vašeg nameštaja. Nove zavese, jastučići, cveće, ramovi, slike i fotografije, interesantne kutije, posuđe i razni drugi detalji daće potpuno novu sliku Vašem stanu.

Kuhinjski radni trougao sastoji se od rastojanja između frižidera, šporeta i sudopera. Svaki od tri navedena elementa čini temena trougla i predstavljaju hladno, toplo i vodu.

Efikasan dizajn podrazumeva minimalan broj koraka između tri navedene tačke. Da bi izbegli nepotrebno trošenje Vaše energije ne bi trebalo da zbir stranica navedenog trougla bude preko 7,5 metara. Svako rastojanje pojedinačno (stranica radnog trougla) trebalo bi da iznosi od 1,2 do 2,5 metara. Kuhinjski prolazi trebalo bi da budu minimum od 1 do 1,5 metra da bi bilo omogućeno nesmetano kretanje i pristup elementima.

Naravno, raspored će zavisiti od oblika i veličine kuhinje. Kod raznovrsnih promena i pregrađivanja uvek dolazi do izvesnih kompromisa. Možda je ponekad jeftinije da promenite raspored prozora ili vrata da bi postigli dobar raspored elemenata, nego da pokušavate da smestite kuhinju u prostor nezahvalnih oblika. Svakako je neophodno dugoročno razmišljati i težiti najvećoj mogućoj efikasnosti uz poštovanje estetskih zahteva.

Što se tiče modela rasporeda, evo nekoliko od velikog broja oblika koje bi trebalo razmotriti:

-oblik latiničnog slova I, duž zida

Najosnovniji oblik, savršen za duge i uske kuhinje. Ponekad i jedini mogući izbor. Ne poštuje radni trougao, ali je jednostavan i nije skup. Trebalo bi da je sudoper između frižidera i šporeta. Pobrinite se da se vrata frižidera otvaraju na stranu dalju od sudopera.

-oblik dvojnog latiničnog slova I

Verovatno najčešći oblik kuhinje. Visoko je funkcionalan zbog mogućnosti formiranja klasičnog radnog trougla. Nazivaju ga još i hodničkim stilom kuhinje. Trebalo bi da se frižider i sudopera nalaze preko puta šporeta.

-oblik latiničnog slova L, duž 2 susedna zida normalna jedan na drugi

Sastoji se od duže i kraće stranice i može se koristiti i u malim i u velikim kuhinjama. Obično se frižider nalazi na jednoj stranici, šporet na drugoj, a sudoper između. Ima nešto duže stranice radnog trougla, pogotovo onu od frižidera do šporeta, ali omogućava dobar protok. Sam ugaoni prostor je teško pristupačan za pripremanje hrane, te se koristi za držanje miksera, seckalica i sličnih sitnih stvari.

-oblik dvojnog latiničnog slova L, postavljena nasuprot jedan drugom, za velike kuhinje

Ovakav raspored ima dosta vitrina i radnih površina. Omogućava dve takozvane radne stanice. Manje “L” najčešće sadrži šporet i tu su koncentrisane sve aktivnosti kuvanja, dok pripremanje hrane i ostalo ide na veće “L”. Izostavljanjem šporeta veće “L” dobija puno više radne površine.

-oblik latiničnog slova U, na tri strane

Ovaj oblik kuhinje koristi tri, a ne dva zida. Sudoper je najčešće lociran na srednjem delu. Frižider i šporet su na bočnim stranama, jedan nasuprot drugom. Prednost ove kuhinje je mogućnost formiranja dobrog radnog trougla, što omogućava efikasnost u korišćenju. Mana mogu biti dva ugaona prostora koji su prilično nepristupačna.

Postoje i mnogi drugi oblici kuhinja, ali za ove možemo reći da su osnovni.

Ukoliko razumete koncept radnog trougla i znate šta hoćete od Vaše kuhinje, povećavate izglede da dobijete željenju kuhinju. Planiranje Vaše kuhinje može biti izazov, ali ono što Vam donosi kvalitetan raspored vredi truda i vremena.

1. Različite nijanse boja

Tamne i svelte nijanse bilo koje boje nose potpuno različito značenje.  Na primer, roza (koja je u stvari svetlo crvena) gubi energičnost crvene i donosi nove konotacije nežnosti i mekoće. Takođe, tamno plava je autoritativna i uzvišena, dok je nebesko plava mnogo mekša i vazdušastija.

2. Količina i pozicija boje

Boja donosi najviše značenja kada je upotrebljena na velikoj površini.

3. Oblik objekta oko koga se boja nalazi

Značenje boje postaje kompleksnije kada se upotrebi u kombinaciji sa nekim oblicima.

4. Kombinacije boja

Boje dobijaju novo značenje upotrebljene u kombinaciji sa drugim bojama. Na primer kombinacija crvene i zelene predstavlja boje Božića u Zapadnoj civilizaciji.

Crvena postaje jasnija ispred crne pozadine, kao i manje energična ispred bele, beživotna u kontrastu na narandžastu, a u odnosu na tirkizno plavu veoma jasna. Crveni kvadrat izgleda veći na crnoj podlozi nego na svim ostalim.

Mali ljubičasti pravougaonik u plavom kvadratu izgleda purpuran, dok isti takav u ljubičastom kvadratu ima plavlju nijansu. Ovako tri nijanse, zapravo daju efekat četiri nijanse.

Sve navedeno ostavlja puno prostora za kreativnost i eksperimentisanje. Pravilnim kombinovanjem možemo postići baš onakav efekat kakav smo želeli. Možemo praviti harmonične ili kontrastne kombinacije, činiti prostor vizuelno većim ili manjim, ublažiti oštre crte ili dodati energiju okruglim oblicima. Neka boje budu Vaše igračke.