Proleće je, pravo vreme da se posveti pažnja bašti, bila ona samo jedna saksija na simsu, mali vrtić na terasi ili raskošni vrt u dvorištu. Dobro je upoznati se sa asortimanom ukrasnog baštenskog bilja, pa Vam donosimo naš izbor biljaka. Naravno, mogućnosti i kombinacije su beskonačne!
Neke od ukrasnih biljaka su takođe i lekovite, što ne treba zanemariti, jer tako, sem o lepoti svog okruženja, brinemo i o svom zdravlju!
LOBELIJA (Lobelia erinus)
Latinski naziv: Lobelia erinus
Domaći naziv: Lobelija
Poreklo: Južna Afrika
Tip gajenja: jednogodišnja
Visina: 10 do 20 cm
Cvetanje: leto
Pozicija: direktno svetlo ili polusenka
Zemljište: plodno, rastresito, vlažno
Razmnožavanje: semenom
Opis: Ova nežna perena (trajnica) uglavnom se gaji kao jednogodišnja vrsta. Tokom leta proizvodi sukcesivno veliki broj sitnih cvetova u različitim bojama, uglavnom nijanse plave, ružičaste i ljubičaste, kao i bele boje. Cvetovi su uglavnom prosti, ali postoje i varijeteti sa duplim (punim) cvetovima. Listovi su sitni, uglavnom zelene boje, ali se mogu naći i sorte sa bronzanim lišcem. Habitus može biti žbunast ili padajuć koji je veoma pogodan za viseće posude i kontejnere uopšte.
Gajenje: Seme je jako sitno, ovalno i sjajno. Seje se krajem zime (feb-mar) na površinu dobro propusnog i prethodno prosejanog supstrata. Supstrat se pre setve poravna ravnim, glatkim predmetom, a seme se radi ravnomernije setve može pomešati sa nekim inertnim materijalom slične krupnoće kao i samo seme. Pesak, perlit i treset najcešce se koriste za mešanje sa semenom pre setve. Bitno je da čestice ovog materijala budu iste krupnoće kao i seme, a odnos je uglavnom 10:1 u korist inertnog materijala. Nakon setve površina se blago utapka ravnim, glatkim predmetom da bi seme došlo u bolji kontakt sa supstratom. Zatim sledi zalivanje orošavanjem ili indirektno (odozdo) ukoliko posuda ima otvore na dnu. Potrebno je, radi održavanja vlažnosti, posudu poklopiti ili staviti u plastičnu kesu. Materijal obavezno treba da je providan. Posudu staviti na toplo i svetlo mesto, jer svetlo pozitivno deluje na klijanje semena. Redovno provetravati i orošavati. Klijavce proređivati radi boljeg razvoja, a na stalno mesto napolju posaditi kada prođe opasnost od poznih mrazeva (kraj aprila – početak maja) i to u grupama od 3 do 5.
NEVEN (Calendula officinalis)
Latinski naziv: Calendula officinalis
Domaći naziv: Neven
Poreklo: Južna Evropa i Azija
Tip gajenja: jednogodišnja
Visina: 20 – 75 cm
Cvetanje: leto – jesen
Pozicija: direktno svetlo do polusenka
Zemljište: dobro drenirano, hranljivo
Razmnožavanje: semenom
Opis: Ova vrsta dobro je poznata i kod nas se dosta često može sresti, naročito u baštama pored povrća, a latice cvetova mogu se dodavati svim vrstama salata. Osnovna forma je iskorišćena za stvaranje mnoštva kultivara koji su pogodni za različite namene. Niže, žbunastije forme, veoma su pogodne za gajenje u saksijama na terasama i balkonima, a više forme za baštenske uslove. Pogodan je i za rezani cvet. Listovi su jasno zelene boje, a cvetovi su u različitim nijansama, uglavnom narandžaste boje, preko krem i žute. Cvetovi mogu biti prosti tj. imati samo jedan red latica ili puni sa više redova. Biljka cveta do kasno u jesen i podnosi temperature do -10° C.
Gajenje: Seme je neobičnog, pužastog, oblika. Može se sejati direktno na mesto gde će se gajiti i to u septembru ili aprilu. Takođe, može se sejati i u zatvorenom prostoru tokom marta, a izneti napolje kada prođe opasnost od poznih mrazeva (što je u našim uslovima druga polovina aprila), gde se cvetanje može očekivati od maja. Setva se vrši u dobro propustan supstrat na dubinu od oko 0.5 cm. Razređivanje biljaka tokom razvoja potrebno je vršiti ukoliko je setva izvršena gusto. Nedelju dana pre sađenja na stalno mesto posude sa klijavcima iznositi tokom toplog perioda dana da bi se postepeno privikli na spoljašnje uslove. Neven nije probirljiv po pitanju zemljišta, jedino ne podnosi previše vlažna zemljišta. Osetljiv je na pepelnicu tokom vlažnog perioda godine, pa se po primećivanju simptoma (bela, praškasta prevlaka) mora tretirati nekim od hemijskih ili organskih sredstava.
GAZANIJA (Gazania hybrida)
Latinski naziv: Gazania hybrida
Domaći naziv: Gazanija, Gacanija
Poreklo: Južna Afirka
Tip gajenja: jednogodišnja
Visina: do 20 cm
Cvetanje: leto – jesen
Pozicija: direktno svetlo
Zemljište: propusno, suvo
Razmnožavanje: semenom
Opis: Iako su neke vrste ovog roda perene, one se gaje kao jednogodišnje. Tokom leta sukcesivno proizvode veliki broj cvetova u različitim, toplim, nijansama, često sa crnim centrom ili prugastim laticama. Prečnik je i do 8 cm. Listovi su najčešće srebrnasto zeleni. Biljka gradi prizemnu rozetu koja se širi i iz koje izbijaju cvetna stabla i novi listovi. To su veoma dekorativne biljke izuzetno pogodne za suve i sunačane položaje. Tokom oblačnih dana cvetovi ostaju zatvoreni.
Gajenje: Seme se seje u rano proleće (mart) u dobro propustan supstrat na dubinu od oko 0.5 cm. Kao supstrat se može korititi mešavina peska i treseta ili peska i perlita, ili se može koristiti kupovni supstrat za setvu semena. Supstrat dobro natopiti i držati na sobnim uslovima temperature i vlažnosti. Nakon klijanja koje počinje uglavnom u toku 7-10 dana od setve biljcice držati na svetlom mestu. Ukoliko su posejane gusto potrebno ih je razrediti rasađivanjem da bi se normalno razvijale. Postepeno ih privikavati na spoljašnje uslove iznošenjem napolje po toplom vremenu. Krajem aprila i početkom maja se mogu izneti napolje i posaditi na stalno mesto. Mesto treba da je direktno osunčano, a zemljište sa dobrom drenažom, jer se ove biljke najbolje razvijaju na direktnom svetlu. Veoma je pogodna za korišćenje u kontejnerima i ozelenjavanju balkona i terasa.
Afrička margareta (Osteospermum)
Latinski naziv: Osteospermum hybrida
Domaći naziv: Afrička margareta
Poreklo: Južna Afrika
Tip gajenja: jednogodišnja
Visina: 10 – 60 cm
Cvetanje: leto
Pozicija: direktno svetlo
Zemljište: plodno, rastresito, drenirano
Razmnožavanje: semenom, reznicama
Opis: Savremene forme dobijene su ukrštanjem Osteospermum jucundum i O. ecklonis koje su u Evropu introdukovane u 19. veku. Iako perene, zbog neotpornosti na mraz, gaje se kao jednogodišnje cvetnice. Postoji mnoštvo formi od poleglih do visokih sa cvetovima najčešće bele, žute, roze i ljubičaste boje. Veličina cveta je uglavnom do 8 cm. Latice su oglavnom u jednom redu, a centar je kontrastno obojen u odnosu na njih, što povećava dekorativnost ove biljke. Listovi su zeleni, mesnati, blago dlakavi i aromatični. U skorije vreme proizvedeni su i varijeteti sa šarenim listovima.
Gajenje: Seme je izduženo i srednje veličine. Setva se vrši početkom proleća u dobro propustan supstrat na dubinu od 3 do 5 mm. Nakon razvoja 3 do 5 listova potrebno je zakinuti vrh da bi se stimulisao razvoj bočnih izdanaka i dobila žbunasta forma biljke. Na stalno mesto biljčice se sade krajem maja, uz prethodno privikavanje na spoljašnje uslove povremenim iznošenjem u toplom delu dana. Sadnju vršiti na mesto koje je osunčano, jer ove biljke vole svetlo i tu postižu punu dekorativnost. Redovno uklanjanje precvetalih cvetova stimulisaće razvoj novih cvetova i time produžiti period cvetanja do kasno u jesen. Na kraju vegetacije, pre mrazeva, moguće je sačuvati omiljene varijetete uzimanjem reznica koje se pobadaju u dobro propustan supstrat. Nakon pobadanja treba ih čuvati na svetlom i prohladnom mestu, uz redovno proveravanje vlažnosti supstrata, do proleća.
DRAGOLJUB (Tropaeolum majus)
Latinski naziv: Tropaeolum majus
Domaći naziv: Dragoljub
Poreklo: Peru
Tip gajenja: jednogodišnja
Visina: 30cm i više
Cvetanje: leto
Pozicija: direktno svetlo, delimična senka
Zemljište: relativno siromašno, rastresito, suvo
Razmnožavanje: semenom
Opis: Poreklom iz Južne Amerike, ova jednogodišnja biljka široko se primenjuje kao cvetnica. Razlog leži u lakoći gajenja i maloj zahtevnosti prema zemljištu i vodi. Intenzivno cvetanje postiže u siromašnom zemljištu i pri slabijem zalivanju, dok u suprotnom razvija bujnu zelenu masu listova. Cvetovi i listovi su jestivi, ljuti, i mogu se koristiti kao dodatak salatama. Osnovna vrsta u prirodi je velika i snažna penjačica. Od nje je izvedeno mnoštvo kultivara koji se razlikuju po boji cveta, obliku i boji lista i habitusu. Boja cveta ide od svetlih nijansi krem žute, preko žute, narandžaste do crvene. Listovi su ovalni, karakteristični u različitim nijansama zelene, a mogu biti i prošarani. Varijeteti po habitusu mogu biti kompaktni, dostižući svega 20 cm visine, pa do visećih formi koji dostižu dužinu do 200 cm. Puzajuće forme su pogodne za pokrivanje različitih vertikalnih formi, ali i za slobodno puzanje po zemlji. Kompaktnije forme su pogodnije za balkone i sve vrste kontejnera. Veoma se lako razmnožavaju semenom i obnavljaju iz godine u godinu ukoliko su zime blage. Osetljive su na niske temperature, pa ih već prvi mrazevi ubijaju.
Gajenje: Setva se obavlja u aprilu – maju na stalno mesto na dubinu od oko 2 cm za forme sa krupnijim semenom do 0.5 cm za one sa sitnijim semenom. Razmak setve treba da je za krupne varijetete 30 cm, a za sitne 10 cm. Nedelju dana nakon klijanja potrebno je razrediti biljčice i to krupnije varijetete na razmak od 45 cm, a sitnije na 15 cm. U toku prvih mesec dana od setve redovno zalivati, nakon čega treba prorediti zalivanje radi fokusiranja biljke na cvetanje. Seme je moguće posejati i u martu u zatvorenom, radi ranijeg cvetanja, a biljčice je neophodno pripremiti na spoljašnje uslove pre sadnje.
PUZAJUĆI DRAGOLJUB (Tropaeolum sp.)
Pored veoma poznate vrste ovog roda (Tropaeolum majus) i njenih varijeteta, ovaj rod uključuje i neke druge,
veoma dekorativne, vrste. One se polako probijaju do potrošača i zauzimaju svoje zasluženo mesto. Zajedničke osobine su im da su puzavice, da vole hranljivo zemljište i tkz. “hladne noge”, odnosno da im je koren zaštićen od preteranog zagrevanja i isušivanja, slično klematisima (Clematis sp.).
Tropaeolum azureum
Veoma retka, čileanska, penjačica, perena osetljiva na niske temperature. Dostiže dužinu do 2 metra, a karakteriše se azurno plavim cvetovima belog centra. Cveta tokom proleća. Seme poseduje dormantnost koja se prevazilazi hladnom stratifikacijom od 2 meseca. Nakon ovog perioda, a u toku narednih 8 meseci dolazi do postepenog klijanja semena i razvoja klijavaca. Traži hranljiv, dobro propustan i vlažan supstrat. Tokom perioda rasta zahteva redovno zalivanje. Nakon opadanja listova u jesen treba je zasušiti do proleća kada se zalivanje intenzivira.
Tropaeolum peregrinum
Jednogodišnja penjačica. Dostiže dužinu do 2 metra. Karakteriše se sitnim žutim cvetovima neobičnog oblika i svetlozelenim listovima. Dobro uspeva na sunčanim i zasenčenim položajima. Brzo raste, pa je pogodna za instant prekrivanje neželjenih vertikala. Zahteva plodno zemljište i redovno zalivanje i u takvim uslovima brzo i agresivno prekriva namenjene konstrukcije, ali i druge biljke, ukoliko su previše blizu. Tokom leta masovno se javljaju cvetovi, što biljci daje nežan izgled. Seme lako i brzo klija posejano na dubinu od oko 5 mm, a može se sejati u martu u zatvorenim prostorijama ili u aprilu napolju na mestu gde će rasti.
Tropaeolum speciosum
Otrovna, ali izuzetno dekorativna vrsta dužine i do 3 metra.Višegodišnja je biljka, ali ne podnosi niske temperature, pa joj se u uslovima Srbije mora pružiti zaštita tokom zime, odnosno unošenje u zatvorene prostorije. Problematična je za razmnožavanja jer seme brzo gubi klijavost, pa je potrebno sejati što svežije seme. Klijanje se može odužiti i na godinu dana, pa ovo treba imati u vidu pri setvi. Kontejnere sa semenom održavati vlažnim i slobodnim od korova tokom ovog perioda i tek nakon isteka smatrati da je mogućnost klijanja prestala. Traži hranljivo zemljište i vlagu i osetljiva je na preterano zagrevanje korenovog sistema.
Tropaeolum tricolor
Veoma dekorativna vrsta, sa neobičnim, mamuzama nalik, cvetovima. Oni su trobojni, od ivice intenzivno narandžasto-crveni, u osnovi modro ljubičasti sa svetlo-žutim centrom.Višegodišnja, zimzelena biljka, neotporna na niske temperature. Dobro razvijeni primerci intenzivno cvetaju tokom godine. Narastu do dužine od 1.5 m. Klijanje je zahtevno i dugotrajno (20-60 dana) u neutralnom ili blago kiselom supstratu, a setva se obavlja od februara do juna. Dok biljka intenzivno raste povremeno zalivati, zatim intenzivirati zalivanje i početi prihranu. U jesen, kada lišće promeni boju, prorediti zalivanje i biljke prebaciti u svetle i hladne (5-7 C) prostorije. Na proleće intenzivirati zalivanje.
Izvor: www.tvorac-grada.com